Napukla struna sveta

Veoma se pisalo o zbirci Dimovskog Napukla struna sveta,
koju sam prevela takoreći u celini. Neki kritičari su pisali
da junaci pesama u toj zbirci trebalo bi da budu pokušaji
definisanja ljubavi u odnosu na shvatanje iste u njegovim
prethodnim zbirkama. Međutim, to se nije dogodilo. Lirski
junak je i dalje pomiren sa svojom ljudskom sudbinom u
odnosu na Boga, koji i dalje odlučuje o svakom čoveku i o
svemu drugom na Zemlji. Međutim, život pojedinca, čak
i nekog naroda je i dalje nepredvidljiv i složen. Što po svoj
prilici izaziva „napuklost strune sveta“, poznatu iz naslova
istoimene zbirke, koja ipak ne dovodi do totalnih već do
pojedinačnih nesreća i tragedija. Što potvrđuje i veoma
posebna pesma naslovljena sa Razmišljajući na ruševinama
antičkog Rima. Pesma o prolaznosti slave sveta. Pored
veoma raznorodnih tema o kojima u svojim zbirkama piše
veliko je pitanje kako uspeva da se izražava jednostavnim
jezikom, kojim se u celokupnoj svojoj poeziji služi, za razliku
od drugih pesnika-sveštenika. Veoma smirenim tonom,
naizgled jednostavnim, opisujući njim veoma složene
situacije čoveka, koji od svog postanja prolazi u naporima,
neuspesima, znoju, retko u zadovoljstvu i sreći.

Biserka Rajčić