Najlepše pesme Vojislava Ilića

Vojislav Ilić (1862 –1894) je bio srpski pesnik. Rođen je u Beogradu kao sin pesnika Jovana Ilića, imao je još tri brata među kojima je i književnik Dragutin Ilić. Bio je bolešljivog detinjstva i slabo je mario za učenje. Školu je napustio posle trećeg razreda gimnazije zbog slabog uspeha. Kasnije je na svoju ruku pohađao predavanja u Velikoj školi, aktivno učestvovao uknjiževnom i političkom životu studentske omladine, ali ispite nije polagao. Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište književnika i pesnika.Tu je upoznao Đuru Jakšića, te se kasnije i oženio jednom od Jakšićevih kćeri, Tijanom.Učestvovao je kao dobrovoljac u bugarskom ratu 1885.godine, kada je zajedno sa Branislavom Nušićem bio u Jagodini. Godine 1887.stupio je u službu kao korektor Državne Štamparije, a 1892. namešten je za učitelja u srpskoj školi u Turn Severinu. Iste godine postao je pisar ministarstva unutrašnjih dela, a 1893. vicekonzul u Prištini, po njegovoj želji da ide na Kosovo. Međutim, njegovo slabo zdravlje ga primorava da se vrati u Beograd gde je uskoro i umro.Iako je pisao kratko vreme, svega petnaestak godina, ostavio je obimno i raznovrsno delo. Za života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889, 1892) kojima treba dodati veliki broj pesama rasutih po časopisima i zaostalih u rukopisu. Nekoliko slabih proznih pokušaja pokazuju da je Vojislav, slično Branku i Zmaju, bio prvenstveno pesnik, da je umeo dobro pisati samo u stihu.

Knjiga Najlepše pesme Vojislava Ilića predstavlja izbor najvrednijih pesnikovih pesama. Pesme su birane iz Sabranih dela Vojislava Ilića (Beograd, Prosveta, 1961) koje je prioredio Milorad Pavić. Pesme su raspoređene u sedam tematskih krugova. U prvom krugu date su opisne pesme. Drugi krug čine intimističke i elegične pesme; treći pesme sa klasičnom tematikom (inspirisane antičkom i slovenskom mitologijom) i predstavljaju obnovu klasicističkog pevanja; četvrti rodoljubive pesme; peti satirično-kritički (angažovana i kritički intonirana poezija kako prema romantizmu: „Jedan monolog mladog Slepčevića“ ako i prema realizmu: „Realista“); šesti baladično-ezoterične i sedmi simbolističko-modernističke pesme u kojima pesnik anticipira formalizam i estetizam simbolizma.