Najdraža jedina moja

Dragan Jaševski, pripovedač, prevodilac i humanista je, nakon svog romana prvenca Drugi kilometar (2014), krenuo u novu književnu avanturu u kojoj istražuje kako naizgled obična stvar, poput ljubavnog pisma, u kontekstu istorijskog trenutka, proizvodi nezamislive posledie i efekte, a sudbina čitave porodice postaje epopeja u kojoj se odaje počast herojskim idealima i postupcima, mladalačkoj naivnosti i samopožrtvovanosti. Ova inspirativna i potresna priča prikazuje događaje u kapitularnoj srpskoj državi koja učestvuje u nemačkoj politici odmazde i zastrašivanja zvanoj sto za jednog, zbog čije su primene ljudi postajali taoci i žrtve, iako sami ništa nisu uradili.Bilo je dovoljno da budu pripadnici određene rase, nacije, političke partije ili interesne grupe. Čitaocu se nudi spektar snažnih osećaja ljudi koji pokušavaju da shvate sebe i druge kroz lične drame koje im se iznenada događaju, a za koje ih život nije pripremio. Veoma je živo prikazana odbrana za nepostojeći zločin i emocionalno iscrpljivanje heroine zbog ljubavi prema jednom čoveku, te pokušaju da se iskoristi njen očaj da izda svog ljubavnika i bude upletena u igre obmane, laži i samozavaravanja, slučajnosti i manišulacije. Pisac se služi jednostavnom hronologijom u pripovedanju i, iz perspektive pisca a ne istoričara, sukobljava, sa jedne strane, Srbe koji se bore protiv Nemaca i zbog toga su tretirani kao izdajnici i kriminalci u svojoj zemlji, protiv Srba koji su lojalni Nemcima i pristaju da im služe i postanu simbol udvorištva i servilnosti, sa druge strane. Autor daje počast hrabroj, nesrećnoj generaciji kojoj je žrtvovanje za svoja ubeđenja i druge ljude bilo visoko na listi moralnog iventara. Iako nije ideološki obojena, ova priča je njegov lični doprinos brobi protiv negiranja veze fašista i njihovih kolaboracionista. Jer, u nerazumnom, bahatom svetu sebičnih hvalisavaca i egomanijaka, on diže glas u ime onih koji, zbog svoje tragične sudbine, ne mogu ništa da kažu.