Na stazama srušene Banije

„Opisivanje i osvrt na banijske događaje kroz istoriju, kao i danas, nose glas žene i svih žena Banije, ma gde da su se rasule po svetu. To se posebno zapaža u ovom izdanju u liku banijske heroine, koju je tragedija i nesreća odnio na drugi kontinent, mesto koje je bilo daleko od nje, ali ga je morala prihvatiti. Ta prikazana vezanost, iskazana putem pisma i telefona, samo je spas u momentima emotivnog potonuća. Svaka upućena pisana reč je reč postojanja.“
– iz predgovora Anđelke Eror

„Prošlost se ne može menjati. Treba nastaviti sa životom dalje, učiti i naučiti iz onog što nas je snašlo, lomilo i što smo doživeli, preživeli. Da budemo jači, mudriji i plemenitiji. Da se izvučemo iz okovanog zavičaja. On tone. Drhti. Želi da živi. Mora da živi, ali tiho umire. Zavičaj, naša Banija. Te tri reči stvaraju osećaj neke praznine koju ne želimo. Ne želimo crnu rupu bez tračka svetlosti i perspektive. Možda…“
– odlomak