Morska sam pena: izbor iz poezije

Bila je od posebne vrste: ni „„od kamena““ ni „„od gline““ bila je sazdana. Pa čak – ni „„od ploti““. Kao „„varlјiva pena morska““. Od vazduha i vode – ne vazduh i ne voda. Od talasa i stene – ne talas i ne stena. Na granici stihija – u sudaru stihija. Sudar stihija. Tek što se popela na vrh talasa, razigrana i šumna – a već je poput čipke nestajala u pesak, pokorno i bez kreta. Ona, što umire u trenu rođenja i vaskrsava pri svakom novom udaru vala – „„srebreći se i sjakteći““. Trenutna i večna, promenlјiva i nepromenjena – Psiha. Živa Duša.– Pavel Jevgenjevič Fokin