Moje posmrtne pustolovine

Knjiga koju držite u rukama, „Moje posmrtne pustolovine“ – pokušaj je da se čitaocu oglasi blaga vest o tome da nismo stvoreni za smrt. O tome da u našem životu ima smisla i da svi ljudi koji su ikada živeli na našoj zemlji nisu netragom nestali. O tome da ni mi „nećemo smrću umreti“, zato što za čoveka smrt nije uništenje već prelazak u drugi život, život posle smrti. Postoji mnogo načina i postupaka za obraćanje ljudskoj duši, za njeno pozivanje na sagledavanje svoje dalje sudbine. Ali oduvek je po snazi delovanja među prvima bila lepa književnost. Knjiga može da ima ogroman uticaj na misli i osećanja, junaci omiljenih knjiga zadugo se utiskuju u srca. Upravo zato su mnogi pisci odabirali umetničku reč da izraze svoje misli, zaodevali u umetničke likove sopstveno iskustvo koje mogu da saopšte čitaocima. Knjiga „Moje posmrtne pustolovine“ pokušava da nas zaokupi razmišljanjima o kratkoći ljudskog pamćenja i oskudnosti naših saznanja o tajnama duše. Po žanru i stilu po svoj prilici je najbliža izvanrednim, valjanim hrišćanskim knjigama K. S. Luisa „Veliki raskid“, „Pisma Smutljivca“, ili knjigama našeg savremenika pisca Nikolaja Blohina „Dubina-pištalina“, „Bakina stakla“. Žanr tih knjiga može se označiti kao „hrišćanska epska fantastika“, ali samo uslovno, pošto sve o čemu se u njima pripoveda – nije izmišljotina, već simvolična priča o duhovnoj stvarnosti. Čudesa i neobični događaji koji se dešavaju glavnoj junakinji knjige satkani su od stvarnih epizoda iz života spisateljice „Mojih posmrtnih pustolovina“ i njenih bližnjih. Julija Voznesenska pribegava umetničkim likovima, metaforama, poređenjima, pokušavajući da prenese osećanja duše koja susreće Boga. Sudbina junakinje knjige Ane – nije zamršena izmišljotina pisca, već pokušaj da se u obliku fantastične poučne priče ispripoveda čitaocu o našem posmrtnom životu, o kome saznanja čuvaju svetootačko iskustvo i Predanje Pravoslavne Crkve.

„Moje posmrtne pustolovine“ pozivaju svakog od nas da se zamisli o važnosti i cilju zemaljskog života, da uvidi odgovornost za svaku pomisao i postupak, da oceni naš život – iskreno i u svetlu zapovesti Gospodnjih.
Olga Golosova