Moje kosti ujedaju

Draško Sikimić rođen je 22.marta 1984.godine u Ljubinju, gde i danas živi.Dve hiljade šesnaeste godine pronađen je u svojoj sobi u nebiografisanom stanju sedeo je za stolom i pisao, kucao je prstima, obema rukama, pa onda stopalima, kucao je nosem zatim, Draško, tu svoju biografiju, napisao je dvocifreni broj stranica, odštampao i onda sve to spalio u dvorištu svoje kuće, vratio se u sobu i seo za sto, i napisao novu biografiju – na papiru je bila samo jedna reč: „„Niko.““ Bila je to velika reč, puna radosti. Osećao se dobro. Bilo mu je važno da makar na trenutak pokaže prošlosti da ne postoji. Ako bude trebalo učiniće to opet, u slučaju da se nepotrebnosti ponovo zakače za njega. Nazvao je to umivanjem ega. Umiva se često.kad sam se probudio bio sam Bogdočekalo me to oko 9:33 ujutrosjedio sam na krevetu i imao 34 godinesve je bilo isto ali sad sam bio svemoćanbio sam svemoćan ali sve je ostalo istogledao sam u svoj životgledao sam u svijetsve sam mogaosve me trebalosve me čekalosvejedno ja nisam znao šta da uradimipakuzeo sam olovkujoš toplu od mog ljudskog drhtanjai božijom rukom zapisao„„smisao života ljudi jeda sačuvaju svijet za životinjea oni da izumru ili odu na druguplanetu““podvukao sam prva dva redaostavio papir ispod jastukai ponovo zaspaokad sam se probudio bio sam čovjek