Moje Bučno selo

Natalija obožava svoju školu u Krakovu, svoje drugarice i grupu za hip-hop ples. Zato je očajna kad joj roditelji saopšte da će se preseliti u Švedsku, gde su dobili odličan posao. Namera njenih roditelja da u Švedskoj ostanu samo dve godine ne motiviše Nataliju da se uklopi u novu sredinu, naprotiv, ona jedva čeka da se vrati svom starom životu. Nije oduševljena kućama koje liče na one iz knjiga Astrid Lindgren, ne razume novi jezik i novi školski sistem, znatno drugačiji od poljskog.

Ipak, malo-pomalo, zahvaljujući dodatnim časovima švedskog i prijateljstvu s decom iz različitih zemalja, odbojnost prema novom domu popušta, posebno nakon saznanja da i njena švedska škola ima plesnu grupu koja se upravo sprema za takmičenje. Vrlo brzo, Natalija počinje da uživa u školi, raduje se susretu s novim poznanicima, uživa u švedskim običajima za praznike i shvata da joj se mali švedski grad, toliko nalik Bučnom selu o kom je čitala kao mlađa, uvukao pod kožu i postao njen drugi dom.