Moj brat Jovan Rašković

„Ovih da­na na­vr­ši­lo se 15 go­di­na od smr­ti Jo­va­na Ra­ško­vi­ća, le­ka­ra iz Ši­be­ni­ka, ko­ji se go­di­na­ma ba­vio is­ce­lje­njem ljud­skih du­ša. Sa ‘gla­vom bi­blij­skog pro­ro­ka‘, ovaj srp­ski tri­bun za­bli­stao je kao me­te­or na uza­vre­loj po­li­tič­koj sce­ni jed­ne ze­mlje, ko­ja će se usko­ro ras­pa­sti. Svi Jo­va­no­vi po­ku­ša­ji da se za­u­sta­vi rat ni­su, na­ža­lost, uro­di­li plo­dom. Mr­žnja je eks­plo­di­ra­la i po­te­kli su po­to­ci kr­vi.

Po re­či­ma aka­de­mi­ka Do­bri­ce Ćo­si­ća, Jo­van Ra­ško­vić je u srp­sku po­li­ti­ku po­ku­šao da une­se po­šte­nje i re­a­li­zam u po­sta­vlja­nju na­ci­o­nal­nih ci­lje­va. On ni­je osno­vao Srp­sku de­mo­krat­sku stran­ku da bi se us­peo na vlast, ne­go da od­bra­ni na­ci­o­nal­no bi­će i su­ve­re­ni­tet srp­skog na­ro­da U Hr­vat­skoj.

– Psi­hi­ja­tar Jo­van Ra­ško­vić – ka­že Ćo­sić – u bez­du­šnu po­li­ti­ku uneo je du­šu, u na­ci­o­nal­nu ide­o­lo­gi­ju hu­ma­ni­zam, u hr­vat­sko-srp­ski ras­kol duh spo­ra­zu­ma, a šo­vi­ni­stič­koj agre­si­ji su­prot­sta­vio je de­mo­krat­sko mi­ro­tvor­stvo. Sve su to svoj­stva an­ti­po­li­ti­ke u da­na­šnjem sve­tu to­tal­ne po­li­ti­ke. I čim je pro­go­vo­rio, Sr­bi su ga slu­ša­li; sve što je re­kao, Sr­bi su pri­mi­li kao isti­nu. U tmi­na­ma stra­ha i bez­na­đa ble­snu­la je na­da.

Ćo­sić na­gla­ša­va da je Ra­ško­vić bio pro­ta­go­ni­sta no­ve srp­ske po­li­ti­ke u Hr­vat­skoj i naj­vi­ši po­li­tič­ki iza­zov sa­vre­me­ne Hr­vat­ske.

– Za­la­žu­ći se za raz­u­me­va­nje hr­vat­skog na­ci­o­nal­nog bi­ća i po­li­tič­kog in­te­re­sa i pra­va hr­vat­skog na­ro­da, sa ru­ka­ma is­pru­že­nim za po­mi­re­nje sa svim Hr­va­ti­ma sprem­nim da Sr­bi­ma po­štu­ju pra­va ko­ja oni ima­ju, Ra­ško­vić je za­ta­la­sao, i ka isto­rij­skoj, na­ci­o­nal­noj i gra­đan­skoj sa­mo­sve­sti po­kre­nuo ob­ma­nut, re­zig­ni­ran i obez­vre­đen srp­ski na­rod u Hr­vat­skoj i BiH.