Mi smo ti

Nahid prvog dana na univerzitet dolazi u mini-suknji odlučna u nameri da bude slobodna žena. Jer ona je jedina u svojoj porodici, jedina među svih sedam sestara upisala fakultet i jednog dana postaće lekarka. Ona je ponos porodice, pre svega majke, ali ponajviše najmlađe sestre Nure. Nahid, međutim, ubrzo shvata da je sloboda znatno složenija i zahtevnija akcija od skraćivanja suknje i oslobađanja nogu. Vreme je prevrata u Iranu, vreme demonstracija i revolucije. Zajedno s Masudom, svojom ljubavlju, Nahid postaje deo grupe koja se protivi režimu, neslobodama, potčinjavanju. I dok majka svake noći strepi, najmlađa sestra Nura time je potpuno oduševljena. Jer ima li jače strasti od borbe da tvoj život bude nesputan i živ? I imali li ičeg brutalnijeg od sile koja ti se na tom putu ispreči i nahuška iskežene kerove u zatvorima, palacne vatrenim jezicima pušaka i topova?Posle strahovitih događaja u domovini, Nahid i Masud zajedno s ćerčicom Aram uspevaju da se domognu Švedske. I Nahid i Masud izgubili su u revoluciji život za koji su se borili. I sada se u mirnoj Švedskoj različito nose sa svojom nemirnom unutrašnjom smrću. Masud će se okomiti na ono što je nekad simbolizovalo ideju o novom životu, a zatim svedočilo njenoj propasti – na svoju ženu. I biće nemilosrdan.Nahid će nasuprot tome dati sve od sebe da učini nemoguće – da vrati ono što je u revoluciji nestalo. Jer za Nahid ne postoji ideja o novom životu, za Nahid se novi život rađa usred i uprkos svim smrtima koje pokušavaju da nas raščine.Ispričan u jednom, žestokom dahu, roman Mi smo ti jeste priča o odlasku iz domovine i gubitku, isto koliko i o snažnim, ali i bolnim odnosima između majki i ćerki. Neposrednim i razarajućim stilom, Golnaz Hašemzade Bunde postavlja teška pitanja: šta prenosimo svojoj deci i šta dugujemo onima koje volimo.Već je prva rečenica izuzetno snažna: „„Smrt je oduvek bila sa mnom.”” Roman koji otvara takva rečenica mora biti razarajuć, pun besa, bola i krivice. Ovo je priča o nasilju i na ličnom i na opštem nivou. Priča o ljubavi prema detetu i mržnji prema roditeljstvu. O slabašnom, ali upornom plamičku nade – iskri života.– Svenska DagbladetPričao o iskustvima tri generacije žena čvrsto vezanim tugom i nasleđem koje majka predaje ćerki, a koje nije moguće izbeći.– EkonomistNahidina ispovest sastavljena je od kratkih i brutalnih rečenica, a njihov rezultat je neopisiv. Autorka se ne plaši da pokaže sve što nije lepo i daje nam zadivljujuću priču o smrti, nacionalnom identitetu i majčinstvu.– Cirkus rivjuJezikom koji je poput poezije, autorka gradi priču tako da podseća na pismo majke ćerki, ispovest puna bola i ljubavi u kojoj Nahid pokušava da verbalizuje ono za čim najviše žali, ali i da svojoj ćerki podari odgovore na sva pitanja koja je imala, ali ih nikada nije postavila.– Literari rivjuKakva knjiga! Skoro da je nemoguće opisati je! S jedne strane tu je zaplet, s druge atmosfera… Ovaj roman nam iz prve ruke pokazuje kako je biti izbeglica i s nama deli osećaj istrugnutosti iz sopstvenog života. Priča je u potpunosti ogoljena, jasna i hrabra. I na sreću, pokazuje da je želja za svetlijom budućnošću neuništiva.– FeminaAutorkin psihološki uvid je oštar poput noža, što njene junakinje i junake čini izuzetnim i nezaboravnim. Ovo je roman čiji intenzitet poziva na čitanje iz prve. I ovo je jedan od romana koji će svoje čitaoce lupiti posred čela i to na najbolji mogući način.– Ilta-Sanomat