Melanholija otpora

Posle „super uspeha evropske tourneye” putujuća cirkuska trupa pristiže u panonsku varoš, obećavajući meštanima „fantastičnu atrakciu” – „najvećeg sveckog džinovskog kita”. Truplo levijaltana će se ubrzo ispostaviti tek kulisom u programu koji će, posredstvom sablasno neme rulje, sprovesti Knez, entitet „nevidljive nakaznosti”. U stanju opšte pometnje, straha i rasapa militatntno drusna gospođa Ester vidi priliku za preuzimanje kormila novog poretka u gradu, a njen suprug, „najrazočaraniji čovek od svih”, razlog za prekid višegodišnje samoizolacije. U nežnom srcu romana, „sa neizlečivom lepotom ličnog kosmosa u duši”, stoji Janoš Valuška, „zarobljenik zvezdanog neba u čijoj strahovitoj daljini” knez-miškinovskim očima traži „žmirkave iskrice”. A sve je okovala apokaliptična, permanentna stud, koja, čini se, ni snegu ne dopušta da zabeli.