Melanholija I i II

Čuveni norveški umetnik iz 19. veka Laš Hertervig slikao je zadivljujuće pejzaže, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromaštvu 1902. U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom. Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodišnju ćerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrašća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig završava na ulici. Izložen porugama, očajnički pokušava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. Na kraju završava u duševnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju. U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takođe poremećenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom „Sa Borgeje”, poput samog Fosea želi da napiše roman o slikaru. Melanholija II smeštena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmišljene sestre Uline.Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane duše, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koaj poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili. Iako je prvobitno ovaj roman izdat u dva toma, danas autor insistira na tome da je u pitanju celina koja ne trpi zasebna izdanja. Jun Fose važi za jednog od najznačanijih svetskih autora današnjice, a Melanholija za njegov najbolji roman, po kome je napisana čak i jedna opera.