Mekano i jestivo

Ritam Miličine poezije kao da prati otkucaje srca. Slike i reči deluje da se razlivaju u pesničke slike. Ona apstraktne stvari stavlja u domen realnog, poigrava se konkretnošću pojmova. Ambivalentnost se javlja svuda – suprotne stvari u njenoj realnosti i poeziji postoje istovremeno – „napolju je slavlje/napolju je rat”. Kada govori o današnjim pesnicima, svrstavajući i sebe među njih, kaže da, nažalost, svi pišu istu pesmu – zato je potrebno da fini momci konačno počnu ponovo da pišu poeziju – „da vidite kako jezik može biti čist/niko neće umreti od dosade”. Na ovaj način, ona skoro programski iskazuje svoja umetnička načela.
– Željka Sekulović

Divim se pesnicima jer umeju da ispričaju priču u tako malo reči. U Miličinim stihovima volim potpuno odsustvo arogancije i nasilnosti. Mirno i nepretenciozno kazuje svoje male i velike pobune, boli, radosti, ali i nimalo mirne slike koje opaža i nepogrešivo beleži. Milica ne urla na čitaoca, ali će čitalac možda poželeti da zaurla od nekih istina na koje će naći unutar ovih korica. U životu ima puno stvari na koje slomimo zub ili ih teško svarimo, ali Miličina poezija govori o njima na mekan i jestiv način.
– Nataša Smirnov

Gle Milica šta zna!
Milica Mitić je, pošto se kočija pretvorila u bundevu, nakon sređivanja stana i gledajući u krovove susedne zgrade, možda jedne obične srede, napisala istu pesmu kakvu smo napisali svi mi. Dobro, moguće je da je nismo svi napisali, ali smo je čitajući Miličinu poeziju u sebi pronašli i osetili.
Ovo je zbirka u kojoj se prošlost iznova proživljava, dok su nam se u sadašnjost, kroz naša srca, umešali umrli.
I šta tu ima vama da se sviđa?!
Evo šta: ljudskost, i pre svega ljudskost.
– Milica Delić

Miličine pesme su kao nedeljno jutro krajem leta. Krhko detinjstvo, igranje kraj reke, čežnja, hrabrost i seta. Mirišu na Dunav.
– Dubravka Rebić