Medju zidovima

Među zidovima je refleksivna proza Milice Janković, u kojoj ostavlja svedočanstvo o svom životu, te tako podseća na dnevnik. Upoznaje nas sa svojim mislima, osećanjima i sećanjima dok bolesna leži u krevetu. Okružena belim zidovima, prozorska okna kroz koja vidi parče plavetnog neba i krovove kuća jedina su joj spona sa vanjskim svetom. Iako je svesna svoje bolesti i nemoći, ipak bi da bude bar malo srećna: „Imam jednu jaku, toplu, neostvarljivu želju. Želim jednu stolicu u bašti na suncu i da se nekako dokoturam do te stolice na suncu.”