Mala čudovišta

Topla slikovnica za teranje strave. I za smejanje. I za prihvatanje onoga što jedni vide kao mane, a drugi kao dar. Jer istina je uvek negde između.

Nekada davno, u dubokoj šumi, sakriven od sveta, živeo je jedan straaašni vukodlak. Dobro, ne tako strašan. Mama i tata vukodlak bili su zabrinuti: njihov sin Vukodlačak umesto zastrašujućeg, imao je vrlo, vrlo piskutav urlik. U noći punog meseca tako bi zavijao… da bi svi ostali vukodlaci popadali od smeha. Vukodlačak nije voleo što se izdvaja. I zato su ga mama i tata vukodlak upisali u Školu za čudovišta. Tamo će ga naučiti kako da bude strašan. Ali Vukodlačak nije znao koga više da se plaši u školi koja je na njega delovala zastrašujuće: da li nastavnika ili đaka. Nastavnica je letela na metli. A đaci… oni su bili: vampir, mumija, kostur, duh i ostali strašni čudaci.

Vukodlačak se nije dobro uklopio. Štaviše, bio je izbačen iz škole.

I u noći u kojoj je išao kući, tužan i usamljen što se toliko izdvaja, naleteo je na povorku dece maskiranih za Noć veštica. Bio je najstrašniji među njima. Sakupili su mnooogo slatkiša.

I imali jedan specijalan zadatak za plašenje…
U Noći veštica počinje Vukodlačkova promena.