Lyrik klinik

Lyrik Klinik, veliko je i nemilosrdno čišćenje duše, iskazano sećanjem koje još odiše otužnim i oštrim bolničkim mirisima. To je mučna, istovremeno lekovita, katarza, gorka kao oni starinski lekovi-otrovi posle čijeg uzimanja bolesnik noćima grozničav lebdi iznad ničije zemlje što deli život i ništavilo, neodlučan na koju će se stranu prevaliti. Takva je ova s mnogo razloga veoma lična ispovest. Napisana je kao epifanija ali i samoironična posveta s mukom dobijenoj borbi iz koje je Radivoj Šajtinac kao pečat i doživotno podsećanje izneo, kako na jednom mestu kaže, „oprljeno ili osmuđeno, a tako vidljivo, štrčeće krilo".
Ona je ipak i prisno, melanholično poklonjenje ocu, majci i svim onim stanovnicima njegovih pripovesti koji su lagano gasnuli, odustajući od sebe po zapuštenim sobama bolnica nasukanih na periferijama provincijskih gradova (kao brodske olupine na hridinama, rđajući i trunući dugo i beznadežno).
Knjiga je - sa svojim snažnim ekspresivnim jezikom i iskrenošću - himna odbranjenom životu, otpevana ustima pobednika razbijenih zuba.