Novo
Lopta u krošnji jabuke
Brend:Prometej, Novi Sad
Prodavac:DELFI KNJIŽARE
1.600RSD
Ananas. Broj 1 e-trgovac u Srbiji.
Najbolji odnos cene i kvaliteta za 2025/2026 od strane ICERITAS.
O talentu Ljilje kao pisca je već i suvišno govoriti, ali je ovde nadmašila sva očekivanja, a veoma je teško to uraditi s obzirom na veličinu svih prethodnih njenih dela. Razumevanje dečje duše, neiskvarena dečja mašta, vera u dobrotu i Boga, topli i zdravi porodični odnosi, sve je to sabrano u ispisanim redovima Dugalićeve, koja ovoga puta pogađa suštinu – vraća veru u bolje sutra jer gradi likove koji će sutra predstavljati neki bolji i lepši svet.
Ona po ko zna koji put pokazuje da detinjstvo može biti ispunjeno ljubavlju, pažnjom, lepim manirima i da se sve to uči od roditelja i onih najbližih deci: baka i deka, tetki i teči, stričeva i strina, kumova, komšija.
Tako daje ne samo primer najmlađim čitaocima, već daje putokaz i njihovim mamama i tatama i svima onima koji učestvuju u njihovom odrastanju, te ni ovde ta didaktička funkcija ne izostaje.
Ljilja kao da poručuje: „Mi nismo kao oni (deca) jer su oni bolji od nas, treba ih slušati i čuti, razumeti, negovati i potruditi se da tu njihovu neiskvarenost i dobrotu i u sebi ponovo probudimo i sačuvamo.” Kao da zanemarujemo činjenicu da su deca mali ljudi koji, iako nemaju životnog iskustva i tek zakoračuju u pravi život, ponekada imaju više mudrosti.
– Milica Stanojević
Ove priče o deci i za decu, nezaobilazno i za njihove roditelje, valjalo bi da im omogući da imaju taj pogled izvan, taj kibicerski pogled koji pruža mogućnost da sagledamo sebe kroz priče i da se prepoznamo. Da prepoznamo svoje mesto u svom vremenu. Da li doprinosimo harmoniji, ili nemiru svom i svojih bližnjih. Jer, naš karakter oblikuje nas, našu porodicu, onda našu sredinu, a svi mi oblikujemo vreme u kome živimo.
– Ljiljana Dugalić
Ona po ko zna koji put pokazuje da detinjstvo može biti ispunjeno ljubavlju, pažnjom, lepim manirima i da se sve to uči od roditelja i onih najbližih deci: baka i deka, tetki i teči, stričeva i strina, kumova, komšija.
Tako daje ne samo primer najmlađim čitaocima, već daje putokaz i njihovim mamama i tatama i svima onima koji učestvuju u njihovom odrastanju, te ni ovde ta didaktička funkcija ne izostaje.
Ljilja kao da poručuje: „Mi nismo kao oni (deca) jer su oni bolji od nas, treba ih slušati i čuti, razumeti, negovati i potruditi se da tu njihovu neiskvarenost i dobrotu i u sebi ponovo probudimo i sačuvamo.” Kao da zanemarujemo činjenicu da su deca mali ljudi koji, iako nemaju životnog iskustva i tek zakoračuju u pravi život, ponekada imaju više mudrosti.
– Milica Stanojević
Ove priče o deci i za decu, nezaobilazno i za njihove roditelje, valjalo bi da im omogući da imaju taj pogled izvan, taj kibicerski pogled koji pruža mogućnost da sagledamo sebe kroz priče i da se prepoznamo. Da prepoznamo svoje mesto u svom vremenu. Da li doprinosimo harmoniji, ili nemiru svom i svojih bližnjih. Jer, naš karakter oblikuje nas, našu porodicu, onda našu sredinu, a svi mi oblikujemo vreme u kome živimo.
– Ljiljana Dugalić
