Kaži mi ko sam

Domaća poezija, Ego. U njenim pričama čujem samo JA! Ja ovo, ja ono, ja ovo, ja ono. I onda sam ja... ovo, ono... Mitologija njenog ja širi se. Priča je sve više, jedna se nije završila druga je počela, treća čeka u zasedi da me zgrabi kao mamurluk ravničarske reke u kojoj su ribe pocrkale od otrova iz fabrike (ili od dosade). Gledam u nju, smanjena do vidljivosti bube. Zašto ne izujem sandalu i ne bacim je u njen tanjir supe? Nešto bi se dogodilo.