Kamen blizanac

Viševekovna zajednička istorija Srbije i osmanske Turske našla je kao tema uhljeblje kod još jednog vrsnog pripovedača. Vreme Prvog srpskog ustanka isplelo je oko sebe produbljenu priču o okolnostima, uzorcima i posledicama delanja njegovih istorijskih aktera. Kamen blizanac je napisan samo na prvi pogled kao roman pravolinijske radnje pune akcije. On je, međutim, vremenski i prostorno isprepletan potpričama sa dvora cara Dušana, o fanariotima – Grcima iz Jermenije, epizodama iz Hilandara, Ugarske, Crne Gore, ponajviše iz Stambola i Niša. Ta ravna priča u sebi krije devojke od sedamdeset godina, jezičku zajednicu Kumana, nesreću Afis-paše Niškog, rodoljublje trgovaca i Karađorđevog izaslanika iz senke na Porti, srpske ič oglane, i čitavu jednu pomerenu stvarnost.
Ta druga strana knjige jeste priča o selamu kao poruci i poklonu, o (ne)postojećem selamskom jeziku i metafizičkoj strani stvarnosti protumačenoj kroz lajtmotiv selamske tajne o kojoj na kraju knjige pomislite da ste sve shvatili, ali i da niste. „Jer selam je sve i ništa!“
Vrednost ovog romana je u spoju najbolje tradicije srpskog realističkog pisanja i fantastike i modernosti koje nenadano a dosledno, mudrački filozofiraju na početku skoro svakog poglavlja. Zoran Petrović je vrstan pripovedač, raskošan stilista, oslonjen o najbolje prozne tokove srpke književnosti dvadesetog veka. Pisac koji zna kako se koristi Tajna, od one koja šarmira do one koja vlada mrakom. Ili kako bi autor rekao – „Tajna je u maloj tajni unutar nje. U veri u tu tajnu.“
Kao i selam, i ova knjiga bi da bude jezik nemogućih poduhvata.