Kada se Bog umeša

Mi stalno gubimo – žene, muževe, prijatelje, zdravlje, snove i sigurnost prohujalih vremena. Ništa ne ostaje onako kako je nekada bilo.
Još uvek nisam sreo odraslu osobu koja živi život kakav je planirala. Ima nekih koji uzbuđeno kažu: „Hvala Bogu što mi je život mnogo bolji nego što sam se nadao.“ Ipak, retko prođe nedelju dana, a da kao pastor ne sretnem ljude koji su veoma daleko od toga da zahvaljuju Bogu zbog gubitka nečega što im je bilo drago. Niko ne voli da ostane napušten.
Tipično, oni koji sebe smatraju napuštenim bili su lišeni nekog ili nečeg što im je bilo potrebno. Žena stigne kući i pronađe poruku na frižideru: „Odlazim.“ Radnik koji već dvadeset godina radi za istog gazdu ulazi u njegovu kancelariju samo da bi čuo da je otpušten. Mlada žena biva podvrgnuta hirurškom odstranjivanju dojke i pita se da li će ikada biti u stanju da prestane da plače. Ovi ljudi su računali na svog bračnog druga, na svoj posao ili makar na svoje zdravlje. A kada, jednoga dana, ostanu bez toga, njihov život više nikada neće biti kao pre.
Tokom života očekujemo da ćemo doživeti neke neizbežne gubitke. Deca će odrasti i napustiti porodični dom. Novi posao u drugom gradu nateraće nas da se pozdravimo sa