Izvan tišine

Ulvenu, koji je u početku isključivo pisao poeziju, proza je dala mogućnost da u tekst ubaci najrazličitije asocijacije, skokove i digresije, drugim rečima da na sasvim drugačiji način pokaže tok svesti, takoreći njegovu sintaksu, što je opet bio jedan od ciljeva nadrealizma. A ujedno mu je dala i veći prostor za rezonovanje i analizu. Uprkos slikovitosti i materijalnosti Ulvenovih proznih tekstova, oni se pretežno odigravaju u glavi pripovedača ili posmatrača i upečatljivo je odsustvo dešavanja u spoljašnjem svetu, u kontrastu sa gotovo grozničavom aktivnošću u unutrašnjem. Radoš Kosović

"Spomenik je spomenik nad sopstvenim zaboravom. I dobija smisao tek kad više nema koga da mu smisao da. To je kamen koji držiš u ruci. Tebi večito nepristupačan. Samo ogledalo uvek pokazuje tačno vreme. Kad se kamen ogleda, nema taštine. Ogledalo otkriva sve, kamen ništa. Kao kamen i ogledalo voleo bi da znaš." - Tur Ulven