Izgubljeno ime – Olivera Karan

Radi se o čistoj naraciji, i to pripovedanje je tečno, lagano, ali vrlo uzbudljivo. Kako i ne bi bilo kad se radi o uzbudljivoj životnoj priči Jermenina koji je silom čudnih životnih okolnosti akoro ceo život proveo u Srbiji neprestano žudeći za rodnom zemljom i željan razgovora na maternjem jeziku. Pritom je bio srećan i na Balkanu jer je našao ljubav svog života i proveo svoj vek u pristojim uslovima iako je bio izbeglica. Cena koju je morao da plati pre svega zbog ljubavi bila je – izgubljeno ime.

Posle pročitanog romana stiče se utisak da je na ovom, balkanskom prostoru život svima, i „domorocima” i pridošlicama, vrlo zanimljiv, s obrtima, nekad i skoro neverovatnim. Život je čudan scenarista, ono što on zamisli vrlo često deluje kao čista fantastika, a defakto je ono što se dešava. Neke sulude situacije koje nikome ne bi pale na pamet da ih smisli, u životu su stvarne, doživljene i proživljene.

Olivera Karan je glatko i gusto tkala životnu priču Avaka Gadrutjana alijas Ivana Barzajeva. Političke i ostale prilike u zemlji u koju je došao verno su prikazane, vremenski okvir svih događaja u romanu dobro je istražen i odlično prezentovan. Psihološki profili junaka Izgubljenog imena vrlo su upečatljivi, postupci i životne odluke logično proizlaze iz njihovih karaktera. U Izgubljenom imenu je čitava galerija likova različitih nacionalnosti: Srbi, Nemci, Jermeni…

Knjiga se čita u jednom dahu. Interesantno je da skoro svi puste suzu na istom mestu. Mnoge karakteristike jermenskog načina života, pojmovi, simboli i stradalnička istorija ovog naroda doprinose da knjiga bude još živopisnija i interesantnija.

Izgubljeno ime moglo bi da ima i podnaslov Dvadeseti vek jer je u stvari opis života jednog apatrida na teritoriji Srbije u, bar za ovu državu, (pre)burnom dvadesetom veku.