Izabrane pesme Anice Savić Rebac

Pesnički opus Anice Savić Rebac, mada ograničen po obimu, predstavlja jedinstven spoj klasične učenosti, filozofske promišljenosti i lirske osetljivosti. U njenoj jedinoj poetskoj zbirci Večeri na moru (1929), gde su sabrani stihovi koji su nastajali tokom više od dve decenije, prepliću se helenska svetlost i romantičarski sumrak, erudicija i emocija, pojam i čulnost. Kao klasični filolog i poznavalac antičke misli, Anica Savić Rebac unosi u svoje pesme kulturno-istorijske aluzije i retoričke motive, gradeći lirski svet u kojem se more, mit i duh Sredozemlja prepliću sa ličnom vizijom i intuicijom.

Lepota za nju nije u stihu, u ritmu, u sklopu reči, u poetskoj viziji, nego su za nju lepote stvarno u morskom pejzažu pred kojim stoji, u mnogonebesnoj visini kojoj diže pogled, u idejama u koje veruje, u istoriji koju sluti. Helenski motivi njeni nisu način da se stvori i izrazi jedna uzvišena poetska zgusnutost, stvaralački događaj koji na kraju opravda samog sebe, nego oruđe da se dođe bliže skrivenoj sakralnoj energiji pejzaža, zračenjima istorije i klasične i renesansne poezije.