Hronika najavljene smrti

Možda je Hronika najavljene smrti najrealističnije delo Gabrijela Garsije Markesa, jer je priča zasnovana na istorijskom događaju koji se odigrao u piščevoj rodnoj zemlji. Kada roman počinje, već se zna da će braća Vikario ubiti Santijaga Nasara – uistinu, već su ga ubili – kako bi sprali ljagu sa ukaljane časti sestre Anhele, ali roman se upravo završava u trenutku kad Santijago Nasar umire. Ciklično vreme, kojim Garsija Markes majstorski barata u nizu svojih knjiga, iznova se pojavljuje ovde temeljito razgrađeni na svaki svoj tren, a sve njih, minuciozno i bez greške, pripovedač sklapa u ponovnu celinu te tako izveštava o onome što se zbilo godinama pre toga, pa kad se u svojoj pripovesti kreće napred-nazad po povratku na mesto događaja, godinama kasnije, on uspeva da iznese i sudbinu preživelih. Radnja je ujedno kolektivna i lična, jasna i dvosmislena, i obuzima čitaoca od samog početka, iako on već zna njen rasplet. Dijalektika između mita i stvarnosti ovde je još jednom izražena prozom tako nabijenom snagom opčinjavanja, da je ta proza uzdignuta do samih granica legende.