Hermelin

ODLOMAK IZ ROMANA:Savana odlazi na stanicu. Svetovni železnički hramu u stilu secesije dostojan je rival barokne bazilike. Retki su putnici koji sebi priušte vremena za fascinaciniranost kupolama – grandioznim konstrukcijama od stakla i metala – impozantnim holom u kojem se stepeništa i balustrade utrkuju u eleganciji, zidovima koji su oslikani stilizovanim motivima biljaka. U poslednje vreme ni Savana ne obraća mnogo pažnje na lepotu. Suviše je u žurbi da se vrati kući, grupi, Enriku. Prošle su dve nedelje otkako je u Zorasu umakla Gregoaru i Iveti, ali i dalje je mori osećaj da nije bezbedna. Kao da joj se Gregoarov zadah na beli luk i cigarete trajno uvukao u nozdrve. Srećom nije naletela ni na jedno od njih dvoje. Što ne znači da je opasnot minula. Tajna služba ne naziva se uzalud tajnom.Juče je još Enriko besneo zbog toga: „„Sistem infiltriranih tajnih agenata i doušnika nagriza srž društva. Kao kod jabuke koja spolja deluje crvena i zdrava, ali koja je iznutra, kad je prepoloviš, potpuno trula. Izgubljeno je poverenje.““Enriko ume tako dobro da iskaže stvari. Njoj uglavnom ponestane reči. Njen izraz je ples. Kroz njega se oslobađa svojih frustracija.U staničnom holu Savana vadi iz torbe svoju pretplatnu kartu. Enriko se postarao da svako iz grupe može da koristi javni saobraćaj. To je po njemu od životne važnosti, jer većinu mladih lutalica hvataju kad se voze na crno. Kad se nađeš u vozu ili metrou, onda nemaš kud, nemoguće je pobeći kad policija ili kontrolori krenu da kontrolišu putnike. Enriko takođe zahteva da uvek izgledaju negovano. To ne očekuju od lutalica, naglašava on uvek iznova.Savana prolazi pored kioska. Pažnju joj privlači naslov iz novina: NAORUŽANA MILICIJA NAPALA SKLONIŠTE LUNJA.