Habia Rubica

Nakon zbirke poezije Žene koje nisu videle more Marija Marković pokazuje da pored pesničke suvereno vlada i kratkom proznom formom. Njene priče okupljene u ovoj knjizi nas, nekad silovito, a češće suptilno, uvode usvetove koji nas okružuju, a kojih možda i nismo svesni. U tim svetovima, u životima junakinja, kroz njihovu svakodnevicu, ono ovde i sada – prelamaju se slojevi sećanja, katkad celoviti, katkad dati samo u konturama. To su priče izuzetno jake atmosfere, muzikalnosti i kolorita. Marija Marković zna da Habia Rubica nikada ne doleti slučajno.