Grad i njegove nestalne zidine

Srž romana Grad i njegove nestalne zidine čini istoimena novela objavljena pre četrdeset godina. U Pogovoru, koji vrlo retko piše u svojim knjigama, Murakami navodi da je bio svestan da prvobitna verzija nije postigla pun potencijal narativa i zaključuje: „Na kraju sam osetio ogromno olakšanje što sam uspeo da ponovo ovako, u novoj formi, doradim [novelu] ’Grad, i njegove nestalne zidine’. Jer ovo delo je sve vreme predstavljalo nešto što mi nije davalo mira, kao mala riblja kost zaglavljena u grlu.“

Tri dela knjige koja prate različite faze života neimenovanog naratora (od adolescencije do četrdesetih), odvijaju se na dva nivoa – stvarnom svetu i paralelnom svetu u gradu unutar zidina i obiluju Murakamijevim prepoznatljivim metaforama i motivima: senke, bunari, rupe, snovi… Tražeći devojku koju je u mladosti voleo, glavni junak zapravo pokušava da otkrije istinskog sebe i pritom prelazi iz stvarnog u nestvarni svet, radeći u oba sveta u biblioteci, jednoj u kojoj se čuvaju snovi i drugoj s knjigama. Vreme u gradu unutar zidina ne teče i na satovima nema kazaljki. U stvarnom svetu ono neumitno teče, ali je uprkos tome onoj krajnjoj posledici protoka vremena – smrti – oduzeta konačnost.

Brojne su reference koje upućuju na druga Murakamijeva dela, ali i na druge autore, pre svega Markesa. Japanski mag magičnog realizma, Murakami, svoje junake odvaja i spaja sa njihovim senkama i time upućuje na promišljanje odnosa tela i duše, srca i razuma. On vešto, u svom prepoznatljivom stilu, pripovedački balansira na svim stranicama ovog romana između snova i budnosti, podsvesnog i svesnog. Granice nisu tamo gde bi trebalo da budu, jer se zidine, kao simbol fizičke, ali i psihološke i emotivne barijere, koje razdvaju dva sveta, same kreću.