Glava šećera

Glava šećera je pripovetka Milovana Glišića koja je postala klasično pripovedno štivo u srpskoj književnosti. Motiv podvale, karakterističan za ovog pisca, i u Glavi šećera je i te kako prisutan. Pripovetka je prvi put objavljena u nastavcima u časopisu „Otadžbina“, 1875. godine. Glava šećera je pripovetka čija je radnja jednostavna i teče pravolinijski. Tretira društveni problem – korupciju. Opisan je proces raslojavanja na srpskom selu u toku druge polovine devetnaestog veka, do kojeg dolazi sa prodorom robno-novčane privrede na selo. U novim uslovima srpski seljaci se ne snalaze, već propadaju pod teretom dugova, a korist od toga imaju zelenaši i korumpirani predstavnici vlasti. Radan Radanović je predstavnik seoskih ljudi u Srbiji. Od njega je kapetan tražio da mu kupi glavu šećera. Zla kob ga prati tokom cele pripovetke. Njegovu sudbinu određuju kapetan Maksim Sarmašević i zelenaš David Uzlović, i na nju utiču neplaćeni dugovi, okrnjena glava šećera, posedovanje livade koja se dopala kapetanu.