Gete na sssamrti

Delo Tomasa Bernharda predstavlja najviše literarno dostignuće na nemačkom jeziku u drugoj polovini XX veka, i on se danas smatra jednim od najvećih autora moderne svetske književnosti. Knjiga pripovedaka Gete na sssamrti prvi put je objavljena 2010. godine u Nemačkoj, a ovo izdanje je prvi prevod u svetu.„„[. . .] Porodične kuće predstavljale su oduvek tamnice, i samo šačica uspeva da se oslobodi, rekoh mu, a većina, što u skladu sa mojim procenama znači devedeset osam odsto, ostaje doživotno zatvorena u tamnici, u toj tamnici kopni, i naposletku, ruinirana u toj tamnici, zapravo, i umire. Ali ja sam pobegao, rekoh mu, pobegao sam iz tamnice u šesnaestoj, i otada sam u bekstvu [. . .]““„„[. . .] Roditelji su malo po malo pokušavali da me zatvore u samicu, rekoh, kao što su i tebe malo po malo zatvarali tvoji. A proreze za vazduh, koje smo u početku imali, malo po malo su zaziđivali. Na kraju, nismo više mogli da dišemo, rekoh. Zidovi koje su podigli oko nas postajali su sve deblji, uskoro ništa više nismo čuli, jer kroz debele zidove ništa više iz spoljnjeg sveta nije dopiralo do nas. [. . .]““„„[. . .] Obojica smo hteli da pobegnemo, rekoh, samo sam ja smogao snage, a ti nisi. Ispostavilo se da je porodična tamnica za tebe večna. Potom si bezvoljno sedeo u svojoj sobi, rekoh, i zurio u slike koje su ti okačili u sobu, vredne, ali ipak kobne. Dozvolio si da te zaključaju u svoju sobu i hodao si naokolo samo još u lancima, a na kraju, samo još od obroka do obroka, to je istina. Decenijama. Nagodio si se sa svojim čuvarima. [. . .]““