Dvokrilno ogledalo

Pre čitanja Dvokrilnog ogledala teško je bilo i zamisliti da neko u romanu od pedesetak strana može s nekoliko mikroepizoda i slika iz života dva velika književnika, Andreja Platonova i Augustina Tina Ujevića, na burleskan način skicira epohu totalitarizama tridesetih i četrdesetih godina 20. veka u Evropi, tačnije u SSSR-u i u NDH. Pesničkom ekonomičnošću izraza, harmsovskim humorom, kontekstom i intertekstom autor postiže neverovatan efekat: da nam za dva sata, koliko je potrebno da pročitamo ovaj roman, komprimuje kao u nekom snu prostor i vreme referencijalnog, toliko da u nama ostane samo jedan izuzetan osećaj ali i ona slatka nemoć da san prepričamo.

– Nenad Milošević