Duša na žici

Iz osnovnog okvira krimi-priče krije se mnogo širi kontekst, od razotkrivanja načina funkcionisanja „službi“ do strateških grešaka bivše države u politici prema Kosovu koje su, posle dugotrajnog procesa, dovele do gubitka ove teritorije. Autor, utisak je, u svakom momentu zna o čemu govori, odnosno piše. Njegovi izvori deluju pouzdano, dijalozi su autentični, situacije prepoznatljive, isto kao i metodi. Pominjanje brojnih političkih i policijskih rukovodilaca iz bivše Jugoslavije doprinose autentičnosti, iako će glavni lik policajac Nikole, bar za većinu čitalaca, ostati fiktivan. Ali, neki Nikola i njemu slični su postojali i sigurno im se dešavlo isto ili slično što i junaku ove priče. Linije između stvarnog i fiktivnog je veoma tanka, ali će za mnoge biti prepoznatljiva. - Vladimir Stanković, novinar, publicista i autor romana „Montevideo, Bog te video“ Iz uvoda u knjigu Duša na žici Roman Miljana Vitomirovića imaće dvojaku publiku. U većini ce biti ona koja ce priču doživeti kao uzbudljiv kriminalističko-špijunski roman. U manjini oni koji ce dešifrovati imena i događaje, palanku, prepoznavati aktere i situacije dok plove stranicama knjige izmedu stvarnog i imaginarnog. U ovom delu ne treba tražiti literarne vrednosti, mada ono ni njih nije lišeno. Najveći kvalitet ove knjige je u njenoj autentičnosti, na momente zastrašujućoj. Žanrovski, ovo je krimi-roman, ali je istovremeno i vrlo dokumentovano svedočanstvo o nekim zloslutnim prošlim (da li?) vremenima. Vremenima u kojima se o ljudskim sudbinama, pa i životima, odlučivalo u kancelarijama raznih službi. Knjiga nameće niz moralnih dilema od kojih je glavna ona vecita – da li cilj opravdava sredstvo? Da li slepa ideologija u službi države može da bude opravdanje za postupke koji se ne mogu pravdati? Da li, u odsustvu pravne države, pojedinac sme da uzima pravdu u svoje ruke po sistemu „zub za zub, oko za oko“? Da li je osveta jedini put za rešavanje nasledenih problema? Iz osnovnog okvira krimi-priče krije se mnogo širi kontekst. Od razotkrivanja načina funkcionisanja „službi“ do strateških grešaka bivše države u politici prema Kosovu koje su, posle dugotrajnog procesa, dovele de gubitka ove teritorije. Autor, utisak je, u svakom momentu zna o cemu govori, odnosno piše. Njegovi izvori deluju pouzdano, dijalozi su autentični, situacije prepoznatljive, isto kao i metodi. Pominjanje brojnih političkih i policijskih rukovodilaca iz bivše Jugoslavije doprinose autenticnosti, iako će glavni lik policajca Nikole, bar za većinu čitalaca, ostati fiktivan. Ali, neki Nikola i njemu slicni su postojali i sigurno im se dešavlo isto ili slicno što i junaku ove priče. Linije izmedu stvarnog i fiktivnog je veoma tanka, ali ce za mnoge biti prepoznatljiva. Između sumorne priče o gospodarima tudih života u sistemu u kome demokratija nije ni u nekom predvorju i društva koji lako odbacuje ljude, bez obzira na zasluge, kad mu više ne trebaju, Miljan Vitomirović kroz životnu priču bivšeg policajca Nikole Dimitrijevica svedoči o miljeu iz koga je nastao. O njegovom karakteru koji ga je digao do vrha a pred kraj radnog veka gotovo bacio na ulicu. O karakteru koji ga je držao do kraja burnog života, okončanog pod sumnjivim okolnostima. Za razliku od mnogih koji nisu propuštali priliku da ćute, Nikola Dimitrijević je govorio i pisao onako kako je mislio da treba. Duša mu je, možda, stalno bila na žici – ili na raspeću. Izmedu dobra i zla, državnih i ličnih interesa, korena i zaveta, političke i novinarske hrabrosti, ali nikad nije ustuknuo. Knjiga Miljana Vitomirovića može vam se dopasti ili ne. Možete razumeti ili osuditi postupke glavnih junaka, ali malo koga ce – ako zaroni u njene istine i poruke – ostaviti ravnodušnim. - Vladimir Stanković