Dodir

Monah Teodosije, stvaralac bešavne veze između svetog i profanog, između zemnog i onostranog, između rodne grude mačvanskog Klenja i svetogorskih staza koje streme ka onom velikom Dodiru sa Tvorcem, svojim pričama podiže hram rečima jer „ U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč “.

Za knjigu simboličnog naziva Dodir, jedan od recenzenata, akademik Svetislav Božić, kaže: „Pisac monah, o. Teodosije Hilandarac sa začuđujućom lakoćom ispisa stranice svojih Dodira, spajajući svoja dva života, koji se u Svetogorskom bruju vertikalno uzvisuju“.
Prof. dr Vladeta Janković, takođe recenzent ove knjige zaključuje da je „ova proza pisana svedeno i jednostavno“ i da „kroz izmaglicu sećanja dočarava smirenu, plemenitu nostalgiju“.

Knjiga je izazvala veliko interesovanje čitalačke publike, te je za kratko vreme doživela dva izdanja.