Dnevnik jednog domara

Ova knjiga govori o jednoj zgradi (jednom svetu?, jednoj državi?) koja je osuđena na propast. Ova knjiga je, kao i celokupno muzičko i likovno stvaralaštvo drMariaša veoma kontradiktorna: priče nam iskreno, verodostojno govore o ljudima koje politika i štampa obično nazivaju gubitnicima tranzicije - bez ikakve ideje kako da se tim gubitnicima pomogne. Ova knjiga je okrutna: sirova, puritanska, bezobzirna, čitalac u njemu neće naći ni rešenje, ni odrešenje. Stanari iz domarevog dnevnika su nesrećni, propali, degradirani, nesposobni da žive normalan život. Čitalac će u svakom sledećem stanu, iza svakih vrata sresti sledeću usamljenu figuru ovog beketovskog sveta, u kojem se živi po nekim drugim, nama neshvatljivim zakonima. Ova knjiga nije ni sociografija, ni psihohoror, nego minimalistička proza, u kojoj se duboka empatija i solidarnost ukrštaju sa dobro poznatom ironijom autora.