Diptih o hrišćanstvu i filosofiji: Vera i (sa)znanje u vreme odumiranja Jugoslavije
Brend:BIBLOS
Prodavac:Biblos Books
1.100RSD
Ananas. Broj 1 e-trgovac u Srbiji.
Najbolji odnos cene i kvaliteta za 2025/2026 od strane ICERITAS.
Knjiga Diptih o hrišćanstvu i filosofiji: Vera i (sa)znanje u vreme odumiranja Jugoslavije teologa Blagoja Pantelića (1984) prilog je proučavanju srpske filosofske tradicije, s jedne strane, ali i problema odnosa filosofije i teologije, s druge strane. Sastavljen je od Predgovora, poglavljâ „Hrišćanska filosofija: pro et contra“ i „Filosof i hrišćanstvo: prilog za intelektualnu biografiju Slobodana Žunjića“ i dodatka „Πάρεργον: Službe filosofiji Slobodana Žunjića“.
U Predgovoru autor je evocirao susret hrišćanstva i grčke filosofije, Jerusalima i Atine, s jedne strane, i odnos hrišćanstva i filosofije u Srbiji krajem XX veka, s druge strane, čime je ocrtao kontekst razmatranja. U prvom članku Diptiha rekonstruisao je raspravu/polemiku o pojmu hrišćanske filosofije u kojoj su učestvovali srpski filosofi ovim vremenskim sledom: Vladan Perišić, Radmila Šajković, Mihailo Đurić, Ilija Marić, Bogoljub Šijaković, Slobodan Žunjić, Bogdan Lubardić. Autor je zaslužan što je prvu diskusiju kod nas na ovu temu (i stoga svakako značajnu) prvi percipirao kao celinu – mada su relevantni tekstovi objavljivani u rasponu od gotovo četvrt veka – a potom je znalački prikazao i primereno ocenio.
U drugom članku Diptiha autor razmatra odnos filosofije i hrišćanstva kod Slobodana Žunjića (1949-2019), jednog od najznačajnijih naših savremenih filosofa, koji se ovom temom bavio preko četiri decenije. Koristeći se objavljenim Žunjićevim tekstovima, svedočenjima njegovih saradnika i prijatelja i, napokon, ličnim razgovorima sa njim, Pantelić je uspeo da u bitnim crtama ocrta Žunjićev stav prema hrišćanstvu i hrišćanskoj teologiji. To je takođe prvi tekst na tu temu u našoj literaturi.
Knjigu zatvara tekst, pisan iz ličnog ugla, koji je zapravo nekrolog Slobodanu Žunjiću, koga autor priznaje za svog učitelja u filosofiji. Tako se ocrtava još jedna linija koja povezuje oba članka Diptiha i njegov dodatak – a to je Žunjić kao filosof i njegovo razumevanje odnosa filosofije i hrišćanstva. U tom pogledu ovaj rukopis može se čitati i kao prva knjiga o ovom našem značajnom misliocu.
Kako temom tako i njenom obradom rukopis predstavlja novinu u istraživanju naše filosofske i teološke baštine. Svojim nalazima Pantelić je dao doprinos istraživanju istorije srpske filosofije i čini mi čast da ovu knjigu preporučim čitaocima.
– Recenzija prof. dr Ilije Marića
U Predgovoru autor je evocirao susret hrišćanstva i grčke filosofije, Jerusalima i Atine, s jedne strane, i odnos hrišćanstva i filosofije u Srbiji krajem XX veka, s druge strane, čime je ocrtao kontekst razmatranja. U prvom članku Diptiha rekonstruisao je raspravu/polemiku o pojmu hrišćanske filosofije u kojoj su učestvovali srpski filosofi ovim vremenskim sledom: Vladan Perišić, Radmila Šajković, Mihailo Đurić, Ilija Marić, Bogoljub Šijaković, Slobodan Žunjić, Bogdan Lubardić. Autor je zaslužan što je prvu diskusiju kod nas na ovu temu (i stoga svakako značajnu) prvi percipirao kao celinu – mada su relevantni tekstovi objavljivani u rasponu od gotovo četvrt veka – a potom je znalački prikazao i primereno ocenio.
U drugom članku Diptiha autor razmatra odnos filosofije i hrišćanstva kod Slobodana Žunjića (1949-2019), jednog od najznačajnijih naših savremenih filosofa, koji se ovom temom bavio preko četiri decenije. Koristeći se objavljenim Žunjićevim tekstovima, svedočenjima njegovih saradnika i prijatelja i, napokon, ličnim razgovorima sa njim, Pantelić je uspeo da u bitnim crtama ocrta Žunjićev stav prema hrišćanstvu i hrišćanskoj teologiji. To je takođe prvi tekst na tu temu u našoj literaturi.
Knjigu zatvara tekst, pisan iz ličnog ugla, koji je zapravo nekrolog Slobodanu Žunjiću, koga autor priznaje za svog učitelja u filosofiji. Tako se ocrtava još jedna linija koja povezuje oba članka Diptiha i njegov dodatak – a to je Žunjić kao filosof i njegovo razumevanje odnosa filosofije i hrišćanstva. U tom pogledu ovaj rukopis može se čitati i kao prva knjiga o ovom našem značajnom misliocu.
Kako temom tako i njenom obradom rukopis predstavlja novinu u istraživanju naše filosofske i teološke baštine. Svojim nalazima Pantelić je dao doprinos istraživanju istorije srpske filosofije i čini mi čast da ovu knjigu preporučim čitaocima.
– Recenzija prof. dr Ilije Marića
