Četnik

Kroz krvave ustanke i ratove za nezavisnost, Srbija je povratila državnost. Od zlostavljane, zapuštene turske domaćice postala je gizdava princeza oko koje su se sa svih strana sjatili prosci, neki sa cvećem, neki sa trnjem u rukama.
No ona je bila dovoljna sama sebi, željna da uživa kao svoja na svome i u toplo majčinsko krilo uzme i onu svoju decu koju su još uvek čvrsto stezale turske kandže. A narod? Dočekao je slobodu, ali se nije otarasio muka.
Dok su se neki basnoslovno obogatili, većina je dopala teške bede i živela tek da bi preživela, uboga i često neuka, svakodnevno bolno podsećana da zulumćari i dalje postoje, samo što govore i oblače se drugačije od Turaka. Za vlast u oslobođenoj Srbiji godinama su se bespoštedno borile iz seoskog blata ponikle srpske dinastije čija je krv naprasno poplavela. Potomci dvojice vođa srpskih ustanaka, Karađorđevići i Obrenovići, kovali su zavere, dizali bune, svrgavali i ubijali jedni druge. Tako je počeo i 20. vek...