Ananas. Broj 1 e-trgovac u Srbiji.
Neočekivano ponovno okupljanje Cana (učinjeno još neočekivanijim prisustvom originalnog pevača Malkolma Munija, koji je napustio bend 1969.), Rite Time iz 1989. je u velikoj meri povratak u formu grupe, posebno kada se uzme u obzir koliko je Canova poslednja bilo je nekoliko albuma iz 70-ih. Mudro, kvintet ne pokušava da replicira zvuk koji su stvorili više od dve decenije ranije na albumima poput Monster Movie. Umesto toga, Muni i društvo čine Rite Time dokumentom gde su muzički u to vreme. Ukratko, zabavnije je („Give the Drummer Some“), zabavnije („Hoolah Hoolah“, koja tu rimu iz školskog dvorišta o tome kako ne nose pantalone na drugoj strani Francuske uzima kao polaznu tačku za svoju melodiju i tekstovi), i apstraktnije ambijentalni (eliptični bliži „In the Distance Lies the Future“) nego ranije. Rite Time nema gumeni, poliritmički intenzitet klasičnih Can albuma kao što su Ege Bamiasi ili Future Dais, ali je solidno slušan album koji, za razliku od većine reunion albuma, ne prlja sećanje na bend.
