Bulbul i njegov gazda

„„Verovatno najveći živi arapski prozni pisac...““ – GardijanHasan Blasim piše o današnjem vremenu i proživljenim aktuelnim društvenim događajima. Već na samom početku romana, tamo gde nam se njegov mladi junak Bulbul predstavlja, postaje jasno o kakvim vremenima će tu biti reč, budući da je on rođen 1984, u jeku iračko-iranskog rata:„„Ja i moja mlađa sestra Zehra smo siročad. Majka je umrla na porođaju donoseći na svet Zehru, a kad je meni bilo šest godina, poginuo nam je otac. Pošao bio u Nedžef na sahranu svom sinovcu, autobus se u putu prevrnuo, zapalio i otac je izgoreo.““Posle ovoga teško se može desiti išta tragičnije (mada može strašnije!) i osetljiviji čitalac, pogotovu ako je i sam – kao što mnogi sa Balkana jesu – prošao kroz pakao građanskog rata, može lako odlučiti da knjigu odloži na stranu, s potajnom namerom da joj se nikad više ne vrati. Srećom, većina to neće učiniti, a svako ko bude čitao ovaj roman Hasana Blasima naći će u njemu originalnu zabavu u lancu od sedam krimi-priča s mestimičnim osveženjima u vidu kratkih erotskih sekvenci začinjenih jetkom političkom satirom, za koju narator pred kraj kaže:„„Bila je to šega na račun one lopovske družine što nas je u ime religije pokrala i opljačkala.““ Zbog svega toga Blasim piše knjigu na narodnom jeziku u kojoj čitamo svu gorčinu izgubljenih godina i mladih života iz Iraka i drugih arapskih zemalja, koje decenijama prati slična, tragična sudbina. Ali odmah po pojavi te knjige piscu su počele stizati pretnje po život, njegov i njegovih bližnjih... – Srpko Leštarić, iz Pogovora