Bog za ateiste

Nakon zbirki Kraftverk u audiju (2021) i Uzemljenje (2024), Vladan Miljković nam isporučuje i najnoviju, Bog za ateiste (2025), kojom završava svoju zamišljenu trilogiju “inoviranih” haikua (da pojasnimo: originalne haiku pesme nemaju naslov, Miljković se drži standardne 5-7-5 haiku forme, ali pesmama dodaje naslov). Delajući na malom prostoru, ograničen striktnom formom, on sa začuđujućom lakoćom niže stihove, sveže, britke, duhovite, ironične, u rimi, slengu, s jednom, dve ili tri lirske slike, usložnjava perspektive, okreće i obrće značenja. Bog za ateiste je zbirka koja traži radoznalog čitaoca željnog igre i odgonetanja jer autor neretko, osim akrobacija u jeziku, piše i u formi zagonetke, bližih i daljih asocijacija čije rešavanje donosi, poput mehurića iz šampanjca, posebnu vrstu zadovoljstva. Veoma lucidan, kreativan, intuitivan, Miljković je, bežeći od bilo kakvog dodira sa srednjom strujom, opet izabrao marginalno, ali i privilegovano mesto. Odatle je bacio rukavicu ne samo čitaocima već i stručnoj javnosti jer ovakav trodelni, sa visokom umetničkom svešću izveden poduhvat, jedinstveno je dostignuće na domaćoj književnoj sceni. Milje je uradio svoje, sledeći potez je na nama.

– Zvonko Karanović