Betovenov život

Životi onih o kojima ovde pokušavamo da pričamo istoriju, gotovo uvek su bili duga patnja. Bilo da je tragični usud hteo da njihovu dušu oblikuje na nakovnju fizičkog i moralnog bola, siromaštva i bolesti; bilo da im je egzistencija bila upropašćena, a duša rastrzana patnjom i bezimenim stidom, koji muče njihovu braću, - oni su jeli svakodnevni hleb iskušenja; ako su bili veliki silinom, bili su veliki i svojom nesrećom. Na ovu se nisu previše žalili, i zato je sve što je najbolje od ljudskog roda sa njima. Napajajmo se njihovom hrabrošću; i ako smo previše slabi, stavimo na tren glavu u njihovo krilo. Oni će nas utešiti. Od tih svetih duša teče potok vedre siline i moćne dobrote. Čak i bez nužde da po njihovim delima tragamo, i da slušamo njihov glas, pročitaćemo im u očima, u životnoj priči, da život nikada nije veći, plodniji, - i srećniji, - do u muci.

Dodelimo snažnom i čistom Betovenu prvo mesto na čelu tog junačnog legiona. On sam je želeo, sred svojih patnji, da njegov primer bude podrška drugim jadnicima, «i da se nesrećnik uteši našavši nesrećnika kao što je on, koji, uprkos svim zaprekama prirode, čini sve što je u njegovoj moći da postane čovek, da bude dostojan tog imena.

– Romen Rolan