Bela lađa na Dunavu

Sveobuhvatna knjiga o gradnji zgrade Dunavske banovineAgilni prvi Dunavski ban Daka Popović, čim su prošli novogodišnji praznici 1930. godine potpisao je odluku da se sedište banske uprave gradi na prostoru tek urbanizovanog, a nekada močvarnog Malog limana. Nije ni slutio da će prvi ašov biti udaren tek 1936. godine.Pored arhitekata i inženjera, jugoslovenskih državljana, ravnopravni status na raspisanom konkursu imali su i ruski stvaraoci, koji su živeli u granicama Kraljevine Jugoslavije. Najzaslužniji za raspisivanje konkursa bio je Daka Popović, inače i sam veoma značajan novosadski graditelj. Pošto je početak gradnje stalno odlagan zbog smene banova i velike ekonomske krize, Đorđe Gasparini je 1935. godine u bitno izmenjenim okolnostima zatražio od načelnika Banske uprave da donese odluku o izdžradi sasvim novog projekta. Posao je poveren Dragiši Brašovanu, još 1930. izabranom arhitekti.Impozantno javno zdanje, čiju jedinstvenu kompoziciju čine dve odvojene zgrade, podignute u razdoblju od 1935. do 1940. godine na praznom prostoru od 28.000 kvadrata „Malog Limana“, nekadašnjeg Bulevara Kraljice Marije, danas Bulevar Mihajla Pupina 16, osvećena je 25. septembra 1939. godine.Novi Sad je, objavom Kralja Aleksandra I Karađorđevića, od 3. oktobra 1929. godine, postao prestoni grad jedne od devet jugoslovenskih banovina. Bila je to Dunavska banovina, po ekonomskoj moći, perspektivi razvoja i poziciji u državi, uopšte, uz Savsku i Dravsku banovinu, najrazvijenije područje (28.160 km² i 2,3 miliona stanovnika). Agrokompleks je, uz, za njega vezanu industriju, trebalo da bude dugoročni garant blagostanja. Prema tadašnjem državnom ustrojstvu Kraljevine Jugoslavije, na teritoriji Banovine, u ime kralja, upravu su obavljali banovi, koji su takođe i predsedavali Banovskim većem.Banovska uprava bila je sastavljena od uglednih i uspešnih građana, kao i političara i ljudi, koji su bez obzira na nacionalnu pripadnost, pripadali, po opredeljenju, integralnom jugoslovenstvu, koje je, poput banovinske podele, trebalo da oformi nove centre moći i ukloni nacionalne podele.Arhitekta Dragiša Brašovan, (1887-1965), velikan srpske graditeljske umetnosti XX veka, autor je brojnih značajnih projekata od kojih kompleks Banovine predstavlja jednu od najlepših građevina arhitekture dvadesetog veka u našoj zemlji.