Bedem na Drini

„U uvod­nom de­lu knji­ge Osto­jić na­vo­di da su ga na iz­u­ča­va­nje po­me­nu­te te­ma­ti­ke pod­sta­kli ‘iz­mije­ša­ni gro­bo­vi rat­ni­ka srp­ske Užič­ke voj­ske, cr­no­gor­skog San­džač­kog od­re­da i ru­đan­skih do­bro­vo­lja­ca, ko­ji su uze­li oruž­je da bra­ne svo­ju rod­nu gru­du i ži­vo­te svo­jih naj­mi­li­jih’. To­kom či­ta­nja ru­ko­pi­sa knji­ge Be­dem na Dri­ni ja­sno se vi­di da su u bor­ba­ma na Gor­njo­drin­skom fron­tu uče­sto­va­le ne sa­mo oru­ža­ne sna­ge dve srp­ske kra­lje­vi­ne (Cr­na Go­ra to 1914. i 1915. go­di­ne ne­dvo­smi­sle­no je­ste, što do­bro mo­že­mo vi­de­ti iz pro­gla­sa kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća od 6. av­gu­sta 1914. ili, na pri­mer, de­pe­še ko­ju je Vr­hov­na ko­man­da 31. ok­to­bra 1915. upu­ti­la ko­man­dan­tu San­džač­ke voj­ske), već i Sr­bi iz Gor­njeg Pod­ri­nja ko­ji su se kao do­bro­volj­ci bo­ri­li pro­tiv tru­pa Cr­no-žu­te mo­nar­hi­je.

Predrag Osto­jić je, osla­nja­ju­ći se na ra­zno­vr­stan i kva­li­te­tan pri­ku­plje­ni ma­te­ri­jal (neo­bja­vlje­na gra­đa iz ar­hiv­skih usta­no­va u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, zbor­ni­ci ob­ja­vlje­nih do­ku­me­na­ta, po­pi­si, pe­ri­o­di­ka, dnev­ni­ci, isto­ri­o­graf­ska i dru­ga li­te­ra­tu­ra, usme­na ka­zi­va­nja), us­peo da pru­ži ce­lo­vi­tu i sa­dr­žaj­nu re­kon­struk­ci­ju pri­li­ka i zbi­va­nja na Gor­njo­drin­skom fron­tu u pe­ri­o­du od po­čet­ka rat­nih dej­sta­va do Moj­ko­vač­ke bit­ke. Osim pri­ka­za ras­po­re­da sna­ga i že­sto­kih bor­bi ko­je su pod­ra­zu­me­va­le ve­li­ko ju­na­štvo, ali i vid­ne gu­bit­ke na srp­skoj stra­ni, od­no­sno re­kon­struk­ci­je sa­mih de­ša­va­nja na ovom oko 120 ki­lo­me­ta­ra du­gač­kom fron­tu, ko­ji je ob­u­hva­tao te­ri­to­ri­ju ko­ja se na­sla­nja­la na re­ku Ta­ru, a po­tom pro­stor ko­ji je duž re­ke Dri­ne vo­dio od Fo­če do Do­bru­na, va­žno je što je autor uka­zao na ve­zu i zna­čaj ko­ji su ope­ra­ci­je na Gor­njo­drin­skom fron­tu ima­le za tok i is­hod bi­ta­ka ko­je je srp­ska voj­ska vo­di­la 1914. i 1915. go­di­ne.

Vre­di is­ta­ći da je u mo­no­gra­fi­ji Be­dem na Dri­ni ja­sno pri­ka­zan pro­ces to­kom ko­ga je sla­bo na­o­ru­ža­na i lo­še opre­mlje­na cr­no­gor­ska San­džač­ka voj­ska od le­ta 1914. i pr­vih ‘ne­ko­or­di­ni­sa­nih ope­ra­ci­ja’ po­ste­pe­no pre­ra­sla u re­spek­ta­bil­nu sna­gu ko­ja je mo­gla da iz­vr­ša­va slo­že­ne za­dat­ke i ko­ja je do kra­ja 1915. ostva­ri­la vi­dan na­pre­dak ‘u svim ele­men­ti­ma voj­ne stra­te­gi­je i vje­šti­ne’. Pra­te­ći de­talj­no ak­tiv­no­sti San­džač­ke voj­ske autor po­bi­ja tvrd­nje o to­me da se ona to­kom austro­u­gar­ske ofan­zi­ve u dru­goj po­lo­vi­ni ok­to­bra 1914. po­vu­kla sa po­lo­ža­ja pre­ma Sa­ra­je­vu usled ‘sla­bo­sti, ku­ka­vič­lu­ka ili iz­da­je bra­će’. Pre­ma re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja Predraga Osto­ji­ća, to po­vla­če­nje bi­lo je uslo­vlje­no ‘sple­tom objek­tiv­nih okol­no­sti’. U knjizi su ja­sno is­tak­nu­ti ulo­ga i zna­čaj, spo­sob­nost i struč­nost Jan­ka Vu­ko­ti­ća. Osto­ji­ć sma­tra da te ope­ra­ci­je i bor­be ko­je je San­džač­ka voj­ska vo­di­la od 22. ok­to­bra 1915. do 8. ja­nu­a­ra 1916. pred­sta­vlja­ju ‘ne­sva­ki­da­šnji […] pri­mjer žr­tvo­va­nja jed­ne voj­ske, ra­di spa­se­nja dru­ge, zbog brat­ske lju­ba­vi, ra­di obra­za i ča­sti’. Či­ta­ju­ći Be­dem na Dri­ni po­sta­je nam ja­sno zbog če­ga je na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba austro­u­gar­ske voj­ske Kon­rad He­cen­dorf, go­vo­re­ći o ot­po­ru cr­no­gor­skih voj­ni­ka pri­li­kom ‘troj­ne­ in­va­zi­je’ na Sr­bi­ju, ka­sni­je iz­ja­vlji­vao: ‘Bo­ri­li smo se sa ju­na­ci­ma iz baj­ke’.“

(Iz Pogovora Momira N. Ninkovića)