Back to Hometown

Poezija Svetlane Spaić liči na zvuk potoka koji protiče pored vas dok ležite u travi i posmatrate oblake koji putuju iznad vas. Ti oblaci su reči a žubor je ono što vas ispunjava posebnošću trenutka. Shvatate da su oblačići stalno tu, uvek prisutni ali da vas je potok naterao da primetite koliko su posebni, lepi. Svetlana nam otkriva da treba samo leći u travu i posmatrati nebo. Naoko izgleda da to nije ništa posebno ali ipak je trebalo da se pojavi pesnikinja, prava pesnikinja da nam pokaže put do njene, ali i naše duše koja se krije u potoku koji nekuda žuri.

Goran Marković