Ada

Zaplovih nizvodno, u suret niskom potištenom oblaku iz koga se prosipala novembarska kiša po opusteloj reci. Mada sam čvrsto držao kormilo u rukama, nisam znao kuda plovim, ali žurilo mi se da stignem tamo što pre.„„Svako od nas ima neko svoje ’srećno mesto’. To je mesto na koje se sklanjamo kada nam je potrebna uteha, ali i mesto gde odlazimo da bismo bili baš ono što jesmo, bez ulepšavajućih filtera. Tatino srećno mesto bila je, bez sumnje, Ada Ciganlija.Naš brod zvao se ’Ada’ i čekao je, uredno usidren, uvek spreman da primi svoju čudnu, bučnu posadu. Kada mislim o tim danima, sećam se jednog mesta na Savi gde smo uvek gasili motor i puštali da brod ’curi’ niz reku. Sreća jeste u malim stvarima pa me čak i danas, toliko godina kasnije, pomisao na to ispuni mirom i setom.““Iz predgovora Ane KaporRoman Mome Kapora Ada, prvi put objavljen davne 1977. godine u biblioteci „„Hit““, vrlo je brzo doživeo brojna izdanja i na taj način potvrdio veliku popularnost ovog autora. Novo Lagunino izdanje pruža mogućnost onima koji se do sada nisu sreli sa književnošću Mome Kapora da se upoznaju sa prozom jednog od najčitanijih pisaca ovog podneblja. Ilustracije autora prate knjigu i zaokružuju priču o reci Savi i neobičnim stanovnicima njenih obala.