-10%
-10%
2666: Zločini - III tom
Brend:LOM
Prodavac:DELFI KNJIŽARE
1.496RSDUšteda: 150 RSD
1.346RSD
Ponuda važi od 21.04.2026. do 26.04.2026.
Ananas. Broj 1 e-trgovac u Srbiji.
Najbolji odnos cene i kvaliteta za 2025/2026 od strane ICERITAS.
Treći tom iz slavne sage 2666 autora Roberta Bolanja, naslovljen Zločini, vodi nas u najmračnije slojeve ljudske prirode i društva kroz potresnu priču o serijskim ubistvima žena u Santa Terezi – fiktivnom gradu inspirisanom meksičkim Huaresom. Ovo poglavlje Bolanjove višeslojne proze razotkriva sistemsku nepravdu, nasilje i korupciju, prikazujući duboki jaz između stvarnosti i pravde. Autor briljantno upliće priče žrtava, policajaca, novinara i običnih građana, gradeći književni univerzum u kojem je zlo sveprisutno, ali nikada jednodimenzionalno.
Bolanjo piše sa distancom, ali i sa suštinskom empatijom, prateći kako zločin oblikuje svakodnevicu i briše granicu između javnog i privatnog, istine i fikcije. Ovaj roman funkcioniše kao zasebna celina, ali i kao ključni deo šire strukture 2666, kompleksne narativne tapiserije o svetu koji je izgubio kompas.
Roman Zločini bavi se talasom brutalnih ubistava žena koji traje tokom devedesetih godina u pograničnom gradu Santa Tereza, okruženom pustinjom, političkom apatijom i institucionalnim slomom. Bolanjo ne nudi jednostavne odgovore niti traga za rešenjem – on razotkriva zlo u njegovoj svakodnevnosti, sistematičnosti i ravnodušnosti.
Kroz fiktivne policijske izveštaje, svedočenja i fragmente narativa, Bolanjo slika horor rutine smrti, u kojoj društvo postaje saučesnik. Grad Santa Tereza, prikazan kao granica između dva sveta – američkog sna i meksičke stvarnosti – metafora je duhovnog i moralnog propadanja. Kroz likove kao što su detektiv Lalo Kura i Epifanije, čitalac dobija uvid u emocionalnu prazninu i nemoć pojedinca pred sistemskim zlom.
Ovaj tom, iako najbrutalniji u zbirci, nosi specifičnu književnu moć: ono što kod drugih pisaca izaziva šok, kod Bolanja stvara tišinu i razmišljanje. Zločini je više od romana – to je suočavanje s tamnom stranom savremenog sveta.
Iako u podacima nije naveden konkretan broj recenzija, kritika širom sveta smatra Zločine jednim od najšokantnijih i najautentičnijih književnih prikaza zločina u savremenoj književnosti. Bolanjov stil – koji kombinuje hroniku, metafikciju, reportažu i liriku – stvorio je jedan od najvažnijih romana 21. veka.
Kritičari New York Timesa i Guardiana svrstavaju 2666 među najvažnije romane savremenog doba, dok književni teoretičari Bolanja opisuju kao naslednika Borgesa i Márqueza, s brutalnijom savremenošću i beskompromisnim narativnim postupkom.
Čitanje Zločina često se opisuje kao uznemirujuće, ali neophodno iskustvo – roman koji Vas ne zabavlja, već protrese, ostavljajući dugotrajan trag.
Knjiga je idealna za čitaoce koji tragaju za dubokim, uznemirujućim i misaonim romanima, kao i za sve one koje zanimaju teme društvene patologije, serijskih ubistava, granice između dokumentarnog i književnog izraza. Posebno će je ceniti ljubitelji autora kao što su Don Delilo, Cormac McCarthy ili Elena Ferrante u svojim mračnijim fazama.
Preporučujemo je ljubiteljima savremene južnoameričke književnosti, krimi-trilera s umetničkom težinom i psihološke proze s političkim kontekstom.
Bolanjo piše sa distancom, ali i sa suštinskom empatijom, prateći kako zločin oblikuje svakodnevicu i briše granicu između javnog i privatnog, istine i fikcije. Ovaj roman funkcioniše kao zasebna celina, ali i kao ključni deo šire strukture 2666, kompleksne narativne tapiserije o svetu koji je izgubio kompas.
Roman Zločini bavi se talasom brutalnih ubistava žena koji traje tokom devedesetih godina u pograničnom gradu Santa Tereza, okruženom pustinjom, političkom apatijom i institucionalnim slomom. Bolanjo ne nudi jednostavne odgovore niti traga za rešenjem – on razotkriva zlo u njegovoj svakodnevnosti, sistematičnosti i ravnodušnosti.
Kroz fiktivne policijske izveštaje, svedočenja i fragmente narativa, Bolanjo slika horor rutine smrti, u kojoj društvo postaje saučesnik. Grad Santa Tereza, prikazan kao granica između dva sveta – američkog sna i meksičke stvarnosti – metafora je duhovnog i moralnog propadanja. Kroz likove kao što su detektiv Lalo Kura i Epifanije, čitalac dobija uvid u emocionalnu prazninu i nemoć pojedinca pred sistemskim zlom.
Ovaj tom, iako najbrutalniji u zbirci, nosi specifičnu književnu moć: ono što kod drugih pisaca izaziva šok, kod Bolanja stvara tišinu i razmišljanje. Zločini je više od romana – to je suočavanje s tamnom stranom savremenog sveta.
Iako u podacima nije naveden konkretan broj recenzija, kritika širom sveta smatra Zločine jednim od najšokantnijih i najautentičnijih književnih prikaza zločina u savremenoj književnosti. Bolanjov stil – koji kombinuje hroniku, metafikciju, reportažu i liriku – stvorio je jedan od najvažnijih romana 21. veka.
Kritičari New York Timesa i Guardiana svrstavaju 2666 među najvažnije romane savremenog doba, dok književni teoretičari Bolanja opisuju kao naslednika Borgesa i Márqueza, s brutalnijom savremenošću i beskompromisnim narativnim postupkom.
Čitanje Zločina često se opisuje kao uznemirujuće, ali neophodno iskustvo – roman koji Vas ne zabavlja, već protrese, ostavljajući dugotrajan trag.
Knjiga je idealna za čitaoce koji tragaju za dubokim, uznemirujućim i misaonim romanima, kao i za sve one koje zanimaju teme društvene patologije, serijskih ubistava, granice između dokumentarnog i književnog izraza. Posebno će je ceniti ljubitelji autora kao što su Don Delilo, Cormac McCarthy ili Elena Ferrante u svojim mračnijim fazama.
Preporučujemo je ljubiteljima savremene južnoameričke književnosti, krimi-trilera s umetničkom težinom i psihološke proze s političkim kontekstom.
