2052: globalna prognoza za slijedećih 40 godina

GLOBALNA PROGNOZA ZA SLEDEĆIH ČETRDESET GODINA!

Znamo ono što želimo znati o tome kako će svet izgledati kroz četrdeset godina. Međutim, znamo li kako će svet zaista izgledati za četrdeset godina? Upravo je to pitanje na koje Jorgen Randers pokušao da odgovori u knjizi 2052.

Pre četrdeset godina, Randers je bio jedan od koautora knjige Granice rasta (The Limits to Growth), studije koja se bavila velikim pitanjem kako će ljudi svoj poriv za neograničenim rastom prilagoditi fizičkim ograničenima planete Zemlje.

U knjizi 2052, Randers polazi od sopstvenog iskustva iz oblasti održivosti, globalnih prognostičkih alata i predviđanja – opisanih u knjizi – više od trideset vodećih naučnika, ekonomista, futurista i drugih mislilaca, koji bi nas trebalo voditi kroz najizgledniju budućnost.

Ovaj uvid u budućnost povlači za sobom niz pitanja:
• Koliko će ljudima na planeti trebati pomoć?
• Hoće li biti dovoljno hrane i energije?
• Hoće li verovanje u beskrajni rast doživeti slom?
• Hoće li Kina postići svoju ekonomsku nadmoć na miran način?
• Hoće li trka prema obnovljivim izvorima energije uspeti?
• Hoće li preovladati nekontrolisane klimatske promene?
• U kojim delovima sveta će se kvalitet života poboljšati, a u kojima pogoršati?

Ova pitanja, kao i brojna druga, se postavljaju kroz oštrouman, humani i stručni uvid u budućnost pred nama, što za rezultat daje brojna iznenađujuće odgovore..

ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI?
Pre četrdeset godina moje kolege i ja proveli smo dve godine marljivo radeći u svojim kancelarijama na MIT-u. Dugo smo i detaljno razmišljali o budućnosti i - uz vodstvo Dennisa L. Meadowsa i uz autorstvo Donelle H. Meadows proizveli smo ono što je postalo nepopularna mala knjiga nazvana Granice rasta (The Limits to Growth). Knjiga je bila analiza scenarija kojom smo pokušali da odgovorimo na pitanje „Šta će se dogoditi tokom sledećih 130 godina ako se čovečanstvo odluči na sprovođenje određenih političkih odluka?" Na primer, šta će se dogoditi ako celokupno društvo nastavi da stremi ka ekonomskom rastu bez posebnog akcenta na kontrolisanje rasta stanovništva? Ili šta će se dogoditi ako čovečanstvo odluči da usmeri svoje veoma veliko tehnološko umeće (i nešto novca) na razvijanje ekološki benigne poljoprivrede na globalnom nivou?

Razvili smo nekoliko različitih slika budućnosti. Neke opisuju budućnost u kojoj su stvari pošle po zlu; druge opisuju budućnost gde je situacija bila puno bolja za sve ljude.

Glavni zaključak naše analize bio je da se čovečanstvo, bez velikih promena, spremalo na rast opasno iznad fizičkih granica naše planete. To je bio zaključak koji se zasnivao na opažanju da treba vremena da čovečanstvo reši bilo koje važno pitanje koje proizlazi iz konačnosti planete. Treba vremena da bi se identifikovao problem, vreme da se prihvati da je taj problem stvaran, vreme da se reši i vreme da se primeni novo rešenje.

Prvi deo - „zastoj između opažanja i prihvatanja" - doprineo je verovatnosti (šta je jasno nama, ali ne i svima) da bi čovečanstvo moglo da dopustiti rast u brojkama i fizičkom utiecaju iznad održivog kapaciteta globalnog ekosistema da podržava takav rast. Takav dugi zastoj omogućio bi, čak i prizvao, ono što smo mi nazvali premašivanje (overshoot), posebno ako bi čovečanstvo raslo usprkos planetarnim ograničenjima. U praktičnom smislu, moguće je da čovečanstvo neko vreme ostane u fazi premašivanja (kao što je slučaj i s prekomernim lovom ribe), međutim premašivanje neće i ne može trajati zauvek u trenutku kad se njegovi temelji unište (kad više ne bude ribe).

HOĆE LI SVET PROPASTI?
Onog trenutka kada dođe do premašivanja, postoje samo dva puta nazad prema održivosti: kontrolisano smanjivanje uređenim uvođenjem novog rešenja (riba iz uzgajališta), ili slom (prestajete da jedete ribu jer je više nema - i uništite posao ribara, kao što se dogodilo na Newfounland-u nakon 1992.). Premašivanje se ne može održati. Ako pokušate da ga održite, kratkoročno će nastati problemi koje će biti teško kontrolisati. Ti problemi biće snažna motivacija za identifikaciju i pokretanje novih rešenja. Međutim, do novog rešenja ne dolazi se preko noći, već tek nakon „zastoja donošenja rešenja i njegove primene" - što može trajati jednu celu deceniju. Zbog toga čak i da započnete pre nego što su temelji potpuno nestali, reskirate da ćete ih iscrpeti do kraja dok čekate novo rešenje. To je bila prava poruka Granica rasta 1972. godine.

U decenijama nakon što je knjiga objavljena, spora ljudska reakcija na klimatski problem pružila je prvoklasnu ilustraciju ove poruke. Problem je prvi put prepoznat 1960-ih godina, 1988. godine formiran je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), s ciljem pružanja naučnog gledišta, a 1997. potpisan je Protokol iz Kyot-a. A i dalje - nakon četrdeset godina - još ne vidimo godišnje smanjenje emisija štetnih gasova. Čovečanstvo je i dalje u stanju solidnog premašivanja (ispuštanjem oko dvostruko više CO2 na godinu nego što svi okeani i šume sveta mogu da apsorbuju), a možemo prepoznati i rane znakove nadolazećeg postupnog uništenja ekosistema - koji pruža nebrojeno mnogo ekoloških usluga od kojih ljudi zavise. O kontrolisanom smanjivanju raspravlja se na svakoj konferenciji, ali bez imalo efekata na emisije štetnih gasova.

U scenarijima u Granicama rasta premašivanje i pad bili su mogućnost u budućnosti za koju smo moje kolege i ja zaista verovali da će se izbeći novim, mudrijim i dugoročnijim političkim odlukama. U trenutku kada bi ljudi razumeli potencijalne opasnosti beskonačnog rasta i zakasnelih rešenja, mere bi se brzo počele preduzimati. Mislili smo da će razumno upozorenje, zasnovano na najtačnijim podacima dostupnim u to vreme, možda podići osvešćenost, skratiti zastoje i promeniti mračne izglede za budućnost. Nažalost, očigledno je da period od proteklih četrdeset godina nije pružio podršku našem mladalačkom optimizmu. Ali u najmanju ruku Granice rasta definisale su konceptualna oružja za jednu detaljnu debatu - iako se ta debata nikada nije održala.

INFORMISANA PROCENA
U ovoj knjizi napravio sam nešto potpuno drukčije. Uz veliku pomoć svojih novih prijatelja („novi" u smislu da se svi oni koji su doprineli knjizi 2052 - osim Williama W. Behrensa - nisu pridružili prvim naporima pre četrdeset godina), pokušao sam dati prognozu šta će se dogoditi tokom sledećih 40 godina. Jednim delom to radim da bih zadovoljio sopstvenu znatiželju, a delom da pokušam da društvo prisilim na delovanje. Stvaranje takve prognoze zastrašujući je zadatak, zadatak koji se ne može obaviti s velikom preciznošću. Toliko toga se može dogoditi od sada do 2052. godine da je ishod nemoguće prognozirati u naučnom smislu, tj. sa uskim marginama neizvesnosti. Postoje brojne moguće budućnosti, puno njih je verovatno, dok je većina malo verovatna.

Zbog toga ne mogu pružiti naučnu prognozu - u smislu da je moguće autoritativno izjaviti da je ta prognoza najverovatniji ishod. Ali na sreću, moguće je napraviti procenu. A još i bolje, moguće je napraviti informisanu procenu koja bi se, u najmanju ruku, trebala zasnivati na dostupnim činjenicama i biti interno sistemska, tj. takva da ne protivreči sama sebi.

Ova knjiga sadrži moju informisanu procenu. To nije „naučna istina" - takva istina ne postoji u oblasti budućnosti. To je pročišćena procena, dobro informisana procena. Ja sam siguran da imam pravo, iako je to nemoguće dokazati. Ali nemoguće je dokazati i da nemam pravo dok se god ozbiljno ne približimo 2052. godini.

POHVALE KNJIZI
„ ...nadahnujuće i izazovno za svakoga ko zaista brine o našoj zajedničkoj budućnosti.”
— Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške

„Ova knjiga je od izuzetno velikog značaja.”
— James Gustave Speth, autor knjige America the Possible

„Suviše je kasno da se upitamo koliko bi drugačijim i svežim vazduhom bio bogatiji današnji svet da smo poslušali Jorgena Randersa pre četrdeset godina. Pitanje je hoćemo li ga napokon ovaj put poslušati.”
— Alan Weisman, autor knjige Svet bez nas (The World Without Us)

„Uz jasnoću, svest i hrabrost, Jorgen Randers kao mislilac koji je postavio put konceptu globalnih sistema, zajedno sa svojim istaknutim pomagačima, u ovoj knjizi opisuje stvari koje će oblikovati naredne četiri decenije”
— Amory B. Lovins, predsednik i naučnik, Institut Rocky Mountain; autor knjige Reinventing Fire

Kratak sadržaj

Zahvale
Predgovor: Što nam budućnost donosi?

PRVI DIO: POZADINA
1. Zabrinutost za budućnost
2. Pet glavnih pitanja vezanih uz promjenu sustava

DRUGI DIO: MOJA GLOBALNA PROGNOZA
3. Logika moje prognoze
4. Broj stanovnika i potrošnja do 2052.
5. Energija i CO2 do 2052.
6. Hrana i ekološki otisak do 2052.
7. Nematerijalna budućnost do 2052.
8. Duh vremena 2052.
9. Razmišljanja o budućnosti
10. Pet regionalnih budućnosti
11. Usporedba s drugim budućnostima
12. Što biste trebali učiniti

Završne riječi
Prilozi
Bilješke
Kazalo pojmova

JORGEN RANDERS je profesor klimatske strategije na Norveškoj poslovnoj školi BI. Bavi se oblastima klimatskih problema i analize scenarija. Prethodno je bio predsednik BI-ja i zamenik glavnog upravnika WWF International-a (World Wildlife Fund) u Švajcarskoj. Održava brojna međunarodna predavanja na temu održivog razvoja, a posebno klime, učestvuje u radu upravnih odbora mnogih korporacija kao nerukovodeći član. Član je veća za održivost Britanskog telekoma u Velikoj Britaniji, kao i Dow Chemical-a u Sjedinjenim državama. 2006. godine bio je predsednik Agencije za smanjenje efekata staklene bašte osnovanom odlukom britanskog Kabineta, koja je iznela zaključke na koji način Norveška može srezati svoje emisije ovih gasova za dve trećine do 2050. godine. Randers je napisao brojne knjige i naučne referate, bio je koautor čuvenih knjiga The Limits to Growth (Universe Books, 1972), Beyond the Limits (Chelsea Green, 1992), i Limits to Growth: The 30-Year Update (Chelsea Green, 2004).